ŠTA PREDSEDNIK I OSTALI MOGU DA URADE ZA STIROPOR I ZA SVE NAS?
Za one koji su se tek sada uključili u priču, moje pisanje je motivisano ličnim razlozima, a oni su: kako proizvoditi i prodavati više stiropora, kako ostvariti veću zaradu za sebe i za svoje zaposlene, a time bolji i kvalitetniji život. Računam da ako se svi pobrinemo za sebe i za one za koje smo odgovorni, onda će celo društvo imati manje problema.
Poznato je da se naš predsednik rado i često predstavlja kao domaćin. Ja mislim da on pod tim podrazumeva da raspolaže odgovarajućim imetkom i da uređuje porodične odnose na pravi način. To podrazumeva i svest i odgovornost o mogućnostima privređivanja i trošenja. Logično mi je, ispravite me ako grešim, da predsednik ima isti odnos i prema državi koju vodi: da onda sazove “državni vrh” po pitanju ogromnog, a nepotrebnog rasipanja skupe energije, pa da zajednički naprave plan kako to da se otkloni. Predložiću jedan scenario po kome bi to moglo po koracima da se izvede i insistiram da je jako važno da se to uradi sa svešću o neophodnosti rešavanja problema, da se doneseni plan sprovodi i kontroliše, a ne da se birokratski prevede i usvoji neka evropska regulativa sa stavom “da smo udovoljili ovima EU” i da to ostane mrtvo slovo na papiru. Hajde moj predlog simbolično da nazovemo “Plan za stiropor”.
Uslovi koje mora ispunjavati “plan za stiropor“:
a) Treba da bude deo šireg plana, npr. o energetskoj efikasnosti
b) Mora da bude zdravorazumski, jednostavan, čist i merljiv
c) Mora odmah da daje rezultat – odnosno, čim počne da se primenjuje, da se oseti ušteda (inače kod nas svaka reforma koja treba da doprinese sniženju troškova obavezno ih u startu poveća, a onda se kaže da će kasnije dati rezultat)
d) Mora da bude strožiji od svih sličnih planova (jer smo u velikom zaostatku) i neumoljiv što se tiče realizacije (sprovođenja, izvršenja)
e) Mora da definiše doprinose svih u realizaciji, ali i odgovornosti takođe
f) Mora da bude prihvaćen opštim konsenzusom, a posebno treba da bude zanimljiv i prihvatljiv za mlade
Kako napraviti i sprovesti ovakav plan? Predlažem sledeće:
- Da Ministarstvo energetike prikupi, izračuna i saopšti podatke o tome koliko više energije trošimo na grejanje i hlađenje od svetskog i evropskog proseka i koliko nas to rasipanje trenutno košta na godišnjem nivou
- Da postavimo rokove za tri cilja:
a) Rok u kome ćemo izjednačiti rezultat sa svetom
b) Rok u kome ćemo se izjednačiti sa Evropom
c) Za 25 godina da postanemo SVETSKI PRVACI
- Ministarstvo građevinarstva s raznim stručnim institucijama da napravi propise o novoj gradnji i, još važnije, rekonstrukciji, reparaciji i sanaciji postojećih objekata, tako da omogućavaju postizanje postavljenih ciljeva. Moraju biti tretirane sve vrste objekata: javni, poslovni, stambeni, kolektivni, individualni, itd. – SVI!
Sve što se propiše i projektuje mora prvo realizovati država na svojim objektima (kao pilot projekte), što znači da se mora praktično utvrditi u toku od jedne godine koliki je trošak, a kolika je ušteda. Ako SVIMA nije jasno da će cilj biti postignut, početi iz početka.
Što veći broj mladih stručnjaka mora biti motivisan da učestvuje, prati i kritikuje. Naravno, sve javno. Kada ne bi bilo neozbiljno, što se mene tiče, moglo bi u formi rijalitija.
- Ministarstvo finansija da obezbedi izvore finansiranja sve dok ne postanemo svetski prvaci. Najteže je obezbediti početna sredstva, ali ako je plan dobar, onda pored sredstava koje bi izdvojila država, plan bi se mogao “prodati” i Evropskoj uniji, pojedinim državama, firmama proizvođačima termoizolacionih materijala i drugim firmama koje su povezane, zatim trgovačkim firmama, bankama i sl. Kasnije (dolazi najlepše – sve pod uslovom da je plan dobar) od ostvarenih ušteda u energiji moglo bi se obezbediti kompletno finansiranje.
- Ministarstvo privrede moglo bi, u dogovoru s grupacijama firmi koje proizvode ili koriste i ugrađuju, ili projektuju u ovoj oblasti, napraviti uslove za lakši i efikasniji rad pomenutih firmi.
- Ministarstvo rada i socijalne politike bi svojim planom prvo objasnilo svima da je za postizanje bilo kog cilja neophodno da se radi, ponudilo bi osposobljavanje pojedincima, grupama i firmama za izvođenje radova u ovoj oblasti i našlo načina da stimuliše samo one koji postignu rezultat.
- Plan Ministarstva trgovine bi se sastojao u tome da omogući efikasnost trgovcima u ovoj oblasti, a kupcima što povoljnije cene i uslove.
- Ministarstvo nauke i prosvete imalo bi velike i teške zadatke:
a) Svi moraju da uče da bi nešto znali
b) Mi smo siromašna i zaostala zemlja i moramo mnogo i teško da radimo, još više da štedimo, stalno da učimo i investiramo i tako u krug
c) Moramo da edukujemo veliki broj stručnjaka u raznim oblastima, da ih zainteresujemo i nagradimo, da ih naučimo da pobeđuju, da pokažemo i dokažemo da su pobednici i da će rađati nove pobednike.
Ako ovako nastavim, svi će pomisliti da čitaju neki politički proglas, a ne iznuđeni pokušaj preduzetnika stiroporaša da brani struku i protestuje istovremeno, ali ne kuknjavom kako je situacija bezizlazna, nego predlogom plana koji je izvodljiv i u opštem interesu.
I na kraju, moram da konstatujem da ne delim mišljenje većine da su naši privrednici totalno nesposobni, a firme neproduktivne. Naprotiv, uslovi u kojima radimo dugi niz godina, nameti koje plaćamo, tretman koji imamo u društvu, sve doprinosi našoj redukciji i odumiranju, tako da svi oni koji opstaju slobodno treba da se osećaju kao pobednici. S druge strane i država mora biti zadovoljna grupacijom građana koji stvaraju novu vrednost, plaćaju poreze i doprinose, sami su sebe zaposlili, a često i neke druge. Kada bi svaki član društva to mogao da učini za sebe i svoju porodicu, društvo kao celina ne bi bilo u problemima.
Da ne zaboravim još nešto: školujte više proizvodnih struka, majstora, zanatlija, tehničara, inženjera, ljudi koji umeju nešto da rade i razvijajte preduzetnički duh.
Zdrav i sportski život, matematika i logika, kao i strani jezici, sigurno neće škoditi.