Poznato je da se naš predsednik rado i često predstavlja kao domaćin. Ja mislim da on pod tim podrazumeva da raspolaže odgovarajućim imetkom i da uređuje porodične odnose na pravi način. To podrazumeva i svest i odgovornost o mogućnostima privređivanja i trošenja. Logično mi je, ispravite me ako grešim, da predsednik ima isti odnos i prema državi koju vodi: da onda sazove “državni vrh” po pitanju ogromnog, a nepotrebnog rasipanja skupe energije, pa da zajednički naprave plan kako to da se otkloni. Predložiću jedan scenario po kome bi to moglo po koracima da se izvede i insistiram da je jako važno da se to uradi sa svešću o neophodnosti rešavanja problema, da se doneseni plan sprovodi i kontroliše, a ne da se birokratski prevede i usvoji neka evropska regulativa sa stavom “da smo udovoljili ovima EU” i da to ostane mrtvo slovo na papiru. Hajde moj predlog simbolično da nazovemo “Plan za stiropor”.

Uslovi koje mora ispunjavati “plan za stiropor“:

a)    Treba da bude deo šireg plana, npr. o energetskoj efikasnosti

b)    Mora da bude zdravorazumski, jednostavan, čist i merljiv

c)    Mora odmah da daje rezultat – odnosno, čim počne da se primenjuje, da se oseti ušteda (inače kod nas svaka reforma koja treba da doprinese sniženju troškova obavezno ih u startu poveća, a onda se kaže da će kasnije dati rezultat)

d)    Mora da bude strožiji od svih sličnih planova (jer smo u velikom zaostatku) i neumoljiv što se tiče realizacije (sprovođenja, izvršenja)

e)    Mora da definiše doprinose svih u realizaciji, ali i odgovornosti takođe

f)     Mora da bude prihvaćen opštim konsenzusom, a posebno treba da bude zanimljiv i prihvatljiv za mlade

Kako napraviti i sprovesti ovakav plan? Predlažem sledeće:

1. Da Ministarstvo energetike prikupi, izračuna i saopšti podatke o tome koliko više energije trošimo na grejanje i hlađenje od svetskog i evropskog proseka i koliko nas to rasipanje trenutno košta na godišnjem nivou
2. Da postavimo rokove za tri cilja:

a) Rok u kome ćemo izjednačiti rezultat sa svetom

b) Rok u kome ćemo se izjednačiti sa Evropom

c) Za 25 godina da postanemo SVETSKI PRVACI

1. Ministarstvo građevinarstva s raznim stručnim institucijama da napravi propise o novoj gradnji i, još važnije, rekonstrukciji, reparaciji i sanaciji postojećih objekata, tako da omogućavaju postizanje postavljenih ciljeva. Moraju biti tretirane sve vrste objekata: javni, poslovni, stambeni, kolektivni, individualni, itd. – SVI!

Sve što se propiše i projektuje mora prvo realizovati država na svojim objektima (kao pilot projekte), što znači da se mora praktično utvrditi u toku od jedne godine koliki je trošak, a kolika je ušteda. Ako SVIMA nije jasno da će cilj biti postignut, početi iz početka.

Što veći broj mladih stručnjaka mora biti motivisan da učestvuje, prati i kritikuje. Naravno, sve javno. Kada ne bi bilo neozbiljno, što se mene tiče, moglo bi u formi rijalitija.

1. Ministarstvo finansija da obezbedi izvore finansiranja sve dok ne postanemo svetski prvaci. Najteže je obezbediti početna sredstva, ali ako je plan dobar, onda pored sredstava koje bi izdvojila država, plan bi se mogao “prodati” i Evropskoj uniji, pojedinim državama, firmama proizvođačima termoizolacionih materijala i drugim firmama koje su povezane, zatim trgovačkim firmama, bankama i sl. Kasnije (dolazi najlepše – sve pod uslovom da je plan dobar) od ostvarenih ušteda u energiji moglo bi se obezbediti kompletno finansiranje.
2. Ministarstvo privrede moglo bi, u dogovoru s grupacijama firmi koje proizvode ili koriste i ugrađuju, ili projektuju u ovoj oblasti, napraviti uslove za lakši i efikasniji rad pomenutih firmi.
3. Ministarstvo rada i socijalne politike bi svojim planom prvo objasnilo svima da je za postizanje bilo kog cilja neophodno da se radi, ponudilo bi osposobljavanje pojedincima, grupama i firmama za izvođenje radova u ovoj oblasti i našlo načina da stimuliše samo one koji postignu rezultat.
4. Plan Ministarstva trgovine bi se sastojao u tome da omogući efikasnost trgovcima u ovoj oblasti, a kupcima što povoljnije cene i uslove.
5. Ministarstvo nauke i prosvete imalo bi velike i teške zadatke:

a) Svi moraju da uče da bi nešto znali

b) Mi smo siromašna i zaostala zemlja i moramo mnogo i teško da radimo, još više da štedimo, stalno da učimo i investiramo i tako u krug

c) Moramo da edukujemo veliki broj stručnjaka u raznim oblastima, da ih zainteresujemo i nagradimo, da ih naučimo da pobeđuju, da pokažemo i dokažemo da su pobednici i da će rađati nove pobednike.

Ako ovako nastavim, svi će pomisliti da čitaju neki politički proglas, a ne iznuđeni pokušaj preduzetnika stiroporaša da brani struku i protestuje istovremeno, ali ne kuknjavom kako je situacija bezizlazna, nego predlogom plana koji je izvodljiv i u opštem interesu.

I na kraju, moram da konstatujem da ne delim mišljenje većine da su naši privrednici totalno nesposobni, a firme neproduktivne. Naprotiv, uslovi u kojima radimo dugi niz godina, nameti koje plaćamo, tretman koji imamo u društvu, sve doprinosi našoj redukciji i odumiranju, tako da svi oni koji opstaju slobodno treba da se osećaju kao pobednici. S druge strane i država mora biti zadovoljna grupacijom građana koji stvaraju novu vrednost, plaćaju poreze i doprinose, sami su sebe zaposlili, a često i neke druge. Kada bi svaki član društva to mogao da učini za sebe i svoju porodicu, društvo kao celina ne bi bilo u problemima.

Da ne zaboravim još nešto: školujte više proizvodnih struka, majstora, zanatlija, tehničara, inženjera, ljudi koji umeju nešto da rade i razvijajte preduzetnički duh.

Zdrav i sportski život, matematika i logika, kao i strani jezici, sigurno neće škoditi.

Konstatovali smo da razlog ne može biti taj što je stiropor “loš”, a verujem da ni predsednik nije čovek koji zaboravlja one ili ono što mu je bilo od pomoći.

Ima jedan odgovor kojim bi se jedna velika grupacija ljudi zadovoljila, a to je:  predsednik je prema Ustavu i zakonu protokolarna ličnost s malim ingerencijama, nema uticaja ni na jednu granu vlasti, posebno kada se ima u vidu da nije više ni stranački funkcioner. Međutim, ja to ne mogu da prihvatim. Siguran sam da se ne bi vodile tolike borbe oko pomenutog mesta da je to svedeno samo na protokol. Isto tako, čovek koji je osnovao stranku, organizovao je, doveo na vlast zajedno sa porodicom, rođacima i prijateljima pa da nema uticaj.

Na osnovu svega gorenavedenog dolazimo do zaključka da na liniji predsednik – Vlada nešto škripi. Opet, u to je teško poverovati jer sada imamo nešto novo (istina neformalno) što zovu “državni vrh”, a koji po svim važnim pitanjima usaglašava stavove.

Šta je onda sa stiroporom, čija je on briga? Nažalost, sem nas proizvođača, ničija. Nameće se zaključak da stiropor nije dovoljno značajan ni važan. Upravo u tom grmu leži zec ili, moderno rečeno, tu je “kvaka”! Jeste važan, samo neki “važni” ljudi (važni u smislu da odlučuju) nisu upoznati s nekim bitnim činjenicama.

Da ne bilo da samo predsednik podbacuje po ovom pitanju (on možda može da se vadi da je već ukazao na značaj stiropora), moramo konstatovati da predsednik Vlade i prvi potpredsednik, zatim ministri energetike, privrede, građevine, finansija, rada i socijalne politike, onda trgovine, nauke i prosvete – ukratko cela Vlada – ne radi svoj posao kako treba.

Ako bismo sagledali šta je zajedničko svim našim vladama, onda je to opredeljenje da se štedi, iliti da se steže kaiš. Svako normalan mora biti za to, ali uz jedan mali uslov: da se štedi tamo gde je logično i moguće, na onome čega trošimo više nego normalan svet.

Kod nas se štedi tamo gde je štednja nemoguća (moderno bi se reklo neodrživa) jer se planira štednja nečega čega nemamo i čega trošimo nedovoljno. To su najčešće osnovne stvari kao prehrana, sredstva za higijenu, zdravstvo, školstvo, kultura, itd. Zanemaruje se da Srbija troši, obratite pažnju (!!!), 2,5 puta više energije po glavi stanovnika od svetskog proseka, a preko 4 puta više od zemalja Evropske unije! Istovremeno, to znači da je u istom odnosu i emisija štetnog CO2 (ugljen-dioksida). Sve to u vreme kada se u svetu već više od 30 godina radi na izgradnji takozvanih pasivnih kuća, niskoenergetskih, koje troše manje od 15kWh/m2 godišnje (misli se na grejanje, hlađenje i zagrevanje vode). Poređenja radi, normalno termoizolovane kuće troše više od 70kWh/m2 godišnje, a naše uglavnom nisu ni normalno termoizolovane.

Ilustrativnije rečeno, vozimo auto koji troši 7l, a normalan svet troši 1,5l, i plus razlika u zagađenju! Dovoljno slikovito? Dakle, mi se nepotrebno rasipamo preko svake mere nečim što je vrlo skupo i što bismo mogli da uštedimo, a da istovremeno uz tu štednju popravimo i kvalitet života.

Šta smo na tome do sada uradili? Donet je Zakon o energetskoj efikasnosti koji šire uređuje ovu materiju, ali ga tretiramo kao još jedno nužno zlo koje smo morali prihvatiti da bismo se pridružili EU, pa u skladu s tim gledamo da napravimo što više opstrukcija da bismo kasnije mogli da zaključimo da je „u našim uslovima” neodrživ i neprimenjiv.

Preostalo je da u sledećem nastavku damo predlog predsedniku: šta predsednik i ostali mogu da urade za stiropor i za sve nas.

Sledeće nedelje čitajte:

ŠTA PREDSEDNIK I OSTALI MOGU DA URADE ZA STIROPOR I ZA SVE NAS?

Predsednik i ostali mogu da, umesto smanjenja potrošnje stiropora za 30% u odnosu na prethodnu godinu (a inače smo kao država najmanji potrošači čak i u regionu), promene situaciju i omoguće nekoliko puta veću potrošnju. Time se postiže zaposlenost proizvođača stiropora, mnogostruko više se povećava zaposlenost onih koji su zaduženi za primenu stiropora, štede se ogromne količine energije, omogućava dalja štednja i razvoj, podstiču se prave stvari. Treba samo malo logike i mnogo dobre volje.

Najkraći i najsigurniji, ali tehnički nedovoljno utemeljen odgovor bio bi: pa svi naši predsednici, od bravara pa nadalje, znali su sve. Da nisu, ne bi bili predsednici. Dakle, radi se o multidisciplinarnim stručnjacima, kraće rečeno – multipraktik. E, sad smo se udaljili od stiropora, a meni je on važan. Istina, i predsednik je važan. Ma sve je važno…

Ipak, pored saznanja da se na stiroporu može udobno sedeti i kada je hladno i kada je vruće jer slabo provodi toplotu, predsednik je nesumnjivo imao u vidu i druge osobine stiropora. Na primer da za razliku od nekih drugih termoizolacionih materijala ne upija vodu. Zamislite, primera radi, masu demonstranata koja sedi na nekom protestu na termoizolacionom materijalu. Padne kiša, sve mokro, pa i navedeni termoizolator, koji u tom slučaju izgubi to svoje svojstvo! Ovako, tablu stiropora stavi iznad glave i – milina.

Druga važna stvar: sigurno je predsednik računao i s tim da je stiropor lagan, što omogućava svakome da ga nosi, a istovremeno ne preti opasnost da se njime neko povredi. Dalje, može da posluži i kao zaštita u slučaju da neko pokuša da vas disciplinuje pendrekom ili nekim sličnim vaspitnim učilom. Ne treba zaboraviti da se ovaj materijal koristi za zaštitu raznovrsnih proizvoda kao transportna ili komercijalna ambalaža.

Vodilo se računa i da ljudi koji ga koriste ne dobiju neku alergiju jer kod stiropora, za razliku od nekih drugih termoizolatora, nikada nisu zabeležene alergije disajnih puteva niti kožne.

Postojalo je saznanje o još jednoj važnoj, da ne kažemo najvažnijoj osobini, a to je da je stiropor svima dostupan jer je, reći ćemo, “relativno jeftin” (nama baš ništa nije sasvim jeftino).

I još nešto malo poznato, a mnogo važno: stiropor je zaštićeni komercijalni naziv za materijal koji se stručno zove “ekspandirani polistiren”. Tehnologija za dobijanje ekspandiranog od ekspandirajućeg polistirena zove se “ekspanzija” (širenje). Po mom skromnom mišljenju to je vrlo važna osobina za koju su svi zainteresovani. Zapitaćete se zašto. Pa recimo ekspanzija na tržištu, u ekonomiji, teritorijalna ekspanzija, ekspanzija političkog uticaja, popularnosti i… Da ne nabrajam. Ko shvati suštinu kako se to ostvaruje – pobednik je.

Kada smo problem sagledali s jedne, red je da isto učinimo i s druge strane. Nije retka pojava da javne, poznate ličnosti (što predsednik svakako jeste) promovišu ili reklamiraju određene proizvode ili načine ponašanja. Razlozi za to mogu biti da to neko plati zbog sopstvenih interesa, ili to neko radi u opštem interesu (kao što je predsednik nedavno promovisao vezivanje sigurnosnih pojaseva u automobilu). Ne znam, i ne verujem, da je predsednik plaćen za promociju stiropora, a ostaje sumnja da je to radio u opštem interesu.

Pre nego što donesemo konačan zaključak, moramo konstatovati i da se mnogi političari u raznim situacijama, koje su plaćene narodnim parama (od poreza), slikaju pored ili ispred raznih objekata kao da su ih oni lično podigli svojim rukama i novcem od prodate tatine stare pšenice. U takvim slučajevima spomenici, objekti, situacije, služe da promovišu političare.

Kada se sve sabere i oduzme, mogli bismo da zaključimo: promocija je bila uzajamna. Međutim, ako utvrdimo ko je imao više koristi od ove promocije, dileme nema: predsednički kandidat je postao predsednik, a prodaja stiropora opala je za više od 30%.

Ovaj zaključak nas uvodi u sledeću temu: zašto se predsednik ne oduži stiroporu?

Sledeće nedelje čitajte:

ZAŠTO SE PREDSEDNIK NE ODUŽI STIROPORU?

Ne znamo pouzdano odgovore na ovo pitanje, možemo da slutimo da to nije u nadležnosti predsednika, da neko drugi vrši opstrukciju, da živimo u neznanju i ponašamo se neracionalno štedeći na nečemu čega trošimo mnogo manje od svetskog proseka, a rasipajući se skupom energijom koje trošimo mnogo više od normalnog sveta.

Da li smo toliko bogati da vozimo auto koji troši 4-5 puta više goriva nego evropski automobili?

Kada se u to vreme pojavio predsednički kandidat, sada Predsednik, s tablom stiropora u ruci, imajući u vidu gore opisanu situaciju, bio sam zbunjen. Situacija mi je bila potpuno nejasna. Prvo pitanje koje mi se javilo bilo je: Što baš stiropor? Naravno da bih ja kao proizvođač pomenutog materijala naveo more podataka o dobrim osobinama istog, ali predsednički kandidat?! Bacio sam se u razmišljanje prvenstveno se pitajući kako i zašto, a onda kako će to uticati na moju delatnost i egzistenciju. Setio sam se da je predsednik čovek građevinski tehničar, i to iz perioda kada je ta škola bila škola, a diplomci te škole stručnjaci u datoj oblasti.

Tadašnji građevinski tehničar je u školi naučio da je stiropor dobar termoizolator (slabo provodi toplotu, naravno, i hladnoću) i da se kao takav može koristiti kao zaštita od hladnoće prilikom sedenja na betonu. Možda postoje i emotivni razlozi, ne bih ni tu mogućnost isključio, jer su stiropor i predsednik otprilike vršnjaci. Možda se kandidat za predsednika setio jednog našeg mnogo poznatijeg predsednika, onog što je izolaciju zemlje od strane celog sveta doživljavao kao dobru stvar koja nam pruža veće razvojne šanse.

U svakom slučaju biće da je predsednik bio mnogo bolje obavešten o dobrim osobinama stiropora nego što je u to vreme bila obaveštena većina građana. Za ogromnu većinu taj materijal je bio “morska pena”, znali su da njim može nervirajuće da se škripi po staklu, a bilo je i onih koji su čuli da je “stiropol” “pametan materijal”, povezujući to sa činjenicom da kao obloga za termos zna kada je u termosu limunada – da je hladi, a kada je unutra čaj – da ga greje. Veći “znalci” su se zabrinuli da je ekološki problematičan, jer ako ga progutaju morske kornjače, onda ne mogu da zarone. Drugi su opet predlagali da ga treba dodavati u hranu nekim pticama jer to povećava njihove letačke sposobnosti.

Predsednik je sigurno znao više…

Sledeće nedelje čitajte:

DA LI JE PREDSEDNIK PROMOVISAO STIROPOR ILI JE…?

-drugi deo-

Izgleda da je predsednik znao više i računao sa mnogim dobrim osobinama stiropora. Pored toga što je dobar termoizolator, stiropor skoro da ne upija vodu, lagan je za nošenje i rukovanje, može da se koristi kao zaštita ili ambalaža, ekološki je čist i zdrav jer ne izaziva alergije, dostupan je svima jer je jeftin i dobija se postupkom ekspanzije, a opšte je poznato da svi žele da ovladaju upravo tim postupkom.

Iako je promocija uzajamna, efekti su različiti. Dobitnik je predsednik, a stiropor u ovom trenutku gubitnik.

Da ne bude zabune, kada se predstavim, mnoge će stvari biti jasnije, a i lakše objašnjive. Dakle, ja sam Milomir Filipović, preduzetnik, vlasnik radnje-fabrike za proizvodnju stiropora “Styrocoop” iz okoline Valjeva. Pre otprilike 150 godina moj mnogo čuveniji zemljak Čika Ljuba Nenadović u svojim pismima i putopisima, opisujući zemlje, nacije, njihove navike, ponašanja i mentalitete, objašnjavao je zašto su Nemci, svako u svojoj oblasti, najbolji na svetu. Zato što su zadovoljni izborom svog zanimanja i što žele maksimalno da se usavrše u tome što rade, tako da npr. svaki grnčar sanja da postane “kraljevski grnčar”, odnosno da može da kaže da je od njega nešto kupila kraljevska porodica.

Pošto ja mislim da je takav stav dobar i za ekonomiju i za mentalno stanje nacije, a kod nas umesto kralja imamo predsednika, mene muči pitanje: Da li sam ja predsednički stiroporaš, a ako nisam, ima li šanse da to postanem?

Opšte je poznato da je aktuelni predsednik svoju kampanju započeo sedeći na stiroporu ili, kako zlobnici kažu, “stiropor revolucijom”. Siguran sam da je predsednik pomenuti stiropor kupio, jer da ga je od nekog dobio na poklon, to bi bila korupcija, a da ga je sam negde uzeo bez plaćanja, to bi bilo još gore. Dakle, stiropor je kupljen, a onda dolazimo do pitanja iz naslova: Čiji je predsednički stiropor, odnosno ko je proizvođač istog? Ja se nadam da je predsednik umeo da izabere i da je stiropor proizveden u mojoj firmi. Ako bi još bio ljubazan da to potvrdi, onda bih ja s velikim zadovoljstvom na svojim proizvodima štampao “predsednički proizvođač”.

E sad kad smo bar to razjasnili, ne znam zašto, ali čini mi se da postoje razlozi da vam ukažem na još neke činjenice koje nisu, a možda i jesu, u vezi sa stiroporom: ono što je Čika Ljuba registrovao pre 150 godina, nama je problem da uočimo sada! Šta mislite: da li su u nekoj vezi naša opšta uspešnost i činjenica da kod nas svi žele da se bave ne svojim, nego nekim drugim zanimanjem?

Dosta toga o stiroporu i još ponešto o još ponečem saznajte u sledećim nastavcima.

Sledeće nedelje čitajte:

DA LI JE PREDSEDNIK PROMOVISAO STIROPOR ILI JE…?

Zašto se predsednički kandidat opredelio za promociju baš sa stiroporom? Da li je ta odluka doneta na osnovu znanja stečenih u školi da je stiropor dobar termoizolator ili je u pitanju iskustvena metoda? Možda su u pitanju emotivni razlozi jer su stiropor i predsednik približno vršnjaci, a možda je predsednik znao više…